„СРБИЈА - Национална ревија”, број 31
РЕЧ ПРЕ
Будни и мудри уче нас: „О изгубљеном Средишту више се не може сведочити речима, него само примером.” Стога, нови број „Националне ревије” можете читати и као збирку примера. Људи из историје и будућности, из културе и привреде, из спорта и туризма, из рата и мира, људи ту око нас, који су направили огроман корак даље од пуког описа катастрофе и учинили колико је до њих. Преко једне изложбе сетили смо се јунака из Првог светског рата, били на „Сретењском каравану” у босилеградском крају, позвали на Сајам вина у Жупи, трагали за вечним почивалиштем деспота Ђурђа Бранковића, били на Београдској недељи моде. О детињству и још којечему разговарали смо са Бором Ђорђевићем и Милорадом Чавићем, Дејан Стојиљковић пише о родном Нишу, Марија Црнић о Херцег-Новом, Тања Ћитић о програму „Србија на вези”... Кликните, наставите.
САДРЖАЈ
Пролог
КАКО ПРЕЖИВЕТИ ПРЕДИЗБОРНУ КАМПАЊУ
Оно мало менталне хигијене
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Одликовања
ОРДЕН СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА КЊИЖЕВНИКУ МИЛОВАНУ ВИТЕЗОВИЋУ И НОВИНАРУ МИШИ ВУЈОВИЋУ
Познаћеш их по делима
Први носиоци новоустановљеног Ордена су главни уредник и први међу сарадницима „Националне ревије”. Високо одликовање доделила је СПЦ „за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану великим доприносом у очувању националних културних и духовних вредности српског народа”. Одликовања уручио Његова Светост патријарх српски Иринеј
Албум
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Стазе
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА „СРЕТЕЊСКОМ КАРАВАНУ” У БОСИЛЕГРАДСКОМ КРАЈУ
У гостима код кмета
Постоје трагови у „бестрагији” и путеви у „беспућу”. Знају то планинари, бициклисти, пасионирани пешаци на дуге стазе, сакупљачи шумских плодова, непоколебљиви радозналци. За то бивају награђени лепотом и радошћу, па и самоћом, кад им је она потребна. На прелазу из зиме у пролеће прошли смо тим пределима, на џипијади удружења „Сребрна глава”, и стигли до града краља Босила, на крајњем југоистоку Србије
Текст и фотографије: Драган Боснић
Догађај
У СУСРЕТ ПРВОМ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ВИНА „ЖУПА 2012” У АЛЕКСАНДРОВЦУ
По науци старих винара
Грожђе и вино у средишту су живота овог градића, смештеног усред чувеног Жупског виногорја. У септембру је светковина вина „Жупска берба”, већ деценијама. А ове године први пут винари из Србије и иностранства, њих око 80, окупиће се и у априлу. Биће благородно, занимљиво и корисно. Вински
Пише: Горан Будимир
Фотографије: Туристичка организација Александровца
Трагови
ДА ЛИ ДЕСПОТ ЂУРЂЕ БРАНКОВИЋ ЗАИСТА ПОЧИВА У РУШЕВИНАМА ЈЕДНЕ СЕОСКЕ ЦРКВИЦЕ У ШУМАДИЈИ
Тајна рајачких саркофага
Чудно. Знају се тачно година, месец, дан, сат, знају се детаљно околности смрти деспота Ђурђа, али се ни до данас, пет и по векова касније, не зна где је сахрањен. Да ли је тајна чувана да гроб несрећног и богатог владара не би био оскрнављен? А данас? На шта указују истраживања археолога у селу Славковица и зашто нису доведена до краја?
Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Милан Јанковић
Светионици
НИЋИФОР ДУЧИЋ (1832-1900), НЕОБИЧНИ АРХИМАНДРИТ И КОМАНДАНТ, ПИСАЦ И НАУЧНИК
Златна слова калуђера и ратника
Ширио је просвету, написао много вредних књига, подизао школе, добио висока звања и одликовања. Предводио добровољце у ослободилачким ратовима против Турака. Био учитељ краљу Александру (Обреновићу). Шест пута му нуђено да буде епископ а он се измицао, чврсто стежући свој крст и мач и перо, и сневајући до последњег даха о ослобођењу и уједињењу Срба на Балкану
Пише: Драган Лакићевић
Боготражитељи
НАЈНЕОБИЧНИЈИ МЕЂУ СВЕТИМ ЛИКОВИМА ХРИШЋАНСТВА КРОЗ СВЕ ВЕКОВЕ
Светитељ са животињском главом
Видимо га међу светим сликама у Доњим Кормињанима код Гњилана, Сукову код Пирота, Горњем Матејевцу код Ниша, Градишту код Петровца на мору, Светом Никити код Скопља, Параклису Покрова Пресвете Богородице у Хиландару... Ко је он? Где је рођен, како живео, како се преставио и посветио? Где су данас његове мошти, где храмови њему посвећени, каква чуда обележавају његов пут? Откуд му тај животињски лик, шта симболизује и на шта нас подсећа? Зашто је пробуђен на овој земљи? Зашто оваквих његових представа нема у западном, него искључиво у источном хришћанству?
Пише: Бранислав Матић
Бокељска свеска
МАРИЈА ЦРНИЋ ПЕЈОВИЋ, УГЛЕДНИ ХЕРЦЕГНОВСКИ ЕТНОЛОГ
Науку ништа не питају
У култури, науци и друштвеном животу свог завичаја оставила је вишедеценијски светао траг. Без њених истраживања и огледа, етнолошка слика Боке данас би била неупоредиво сиромашнија, а многе установе и манифестације слабије утемељене. Етнос и идентитет у Црној Гори данас су политичко и егзистенцијално питање, каже, отуд осцилације и лутања
Текст и фотографије: Владимир Путник
Палета
ЉУБИЦА РАДОВИЋ, БЕОГРАДСКА СЛИКАРКА КОЈА ИСТРАЈНО ТРАГА ЗА МОДЕРНОШЋУ ПРАСТАРОГ
Уметност је брана пред злом
На њеним сликама видимо Адама и Еву, старе српске тканице, одевне предмете, цвеће, пејзаже из Боке, дорћолске ведуте, децу, играчке... Естетски враћа у време Матиса, Бонара и Вијара, али остаје отворена и за искуства једног Анселма Кифера. У најдубљим слојевима ликовности истражује древна индоевропска знања и симболе, израњајући у херојско средиште раног модернизма. Као Пруст, трага за вишим стањима среће, зрелости и умности
Пише: Дејан Ђорић
Више од игре
БОРИСАВ ЂОРЂЕВИЋ, ГЛАС И МОЗАК „РИБЉЕ ЧОРБЕ”, ЖИВА ЛЕГЕНДА СРПСКОГ РОКЕНРОЛА
Не видим светло у овом тунелу
Имао је само тринаест када је у Чачку основао „Хермелине” и без даха слушао како Точак у парку свира „Улазак у харем”. Тако је почело, 1965, и још траје. На врху је већ деценијама. Сивило комунизма разбијао је „клозетском поезијом”, моћнике ударао док су били на врхунцу и опасни, никада није шутирао испумпане лутке. Остао је храбар, нормалан, духовит, заљубљив, неисфолиран. И још жилетом сече ланце, узбуркава мртво море, раскринкава прастари „нови светски поредак”. Спрема нове песме, о старости и не размишља
Текст: НР Прес и Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић и архива Борисава Ђорђевића
Душа града
У МНОГИМ ВАРОШИМА ЈЕ „СВЕ БИЛО МУЗИКА”, А ОВДЕ...
Ниш је музика
За „Галију”, „Керберa” и Шабана Бајрамовића нашироко се зна. Али, незаслужено, мало је познато да су нишке „Флеке” део историје балканског панка, да је „Добри Исак” једна од најавангарднијих група некадашње Југославије, да је први ју-готик-рок бенд нишка „Тривалија”... Много тога још требало би да сазнате о нишвилским музичким сценама, клупским свиркама, аутентичним градским фацама и једној ферки Милана Младеновића
Пише: Дејан Стојиљковић
Стил
31. БЕОГРАДСКА НЕДЕЉА МОДЕ
Све нијансе пролећа
Психолози сматрају да људи данас купују одећу вођени емоцијама, а не разумом. „Љубав и мода / зову нас сад / на свој ведри карневал”, певао је Ђуза Стојиљковић у чувеном београдском филму из 1960, са незаборавном Бебом Лончар у главној улози. А шта нам је донела овогодишња престоничка смотра моде? Каква се то искрица запали у срцу новобеоградске Амелије Пулен пред тим карневалом боја, материјала, кројева...? Љубав? Мода?
Пише: Драгана Барјактаревић
Победник
МИЛОРАД ЧАВИЋ, СВЕТСКИ ПЛИВАЧКИ ШАМПИОН, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Није живот потрошачка корпа
Рођен и одрастао у Анахајму, САД, одлучио је да живи у Србији и бори се под знамењима земље својих предака. Економију је дипломирао на Берклију. Седам пута обарао светске, европске и српске рекорде. Три пута проглашаван за најбољег спортисту Србије (2003, 2008, 2009). Сада се спрема да на Олимпијади у Лондону, наредног лета, избори свој „последњи спортски дар Србији, а и себи самом”. Има само 28 година и живот је пред њим
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: НР Прес и архива саговорника
Арена
ЖЕНСКИ ОДБОЈКАШКИ КЛУБ „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА” НАСТАВЉА УСПЕХЕ, УПРКОС СВЕМУ
Спорт тражи више бриге
Трећу годину заредом супериорне су на домаћој сцени. Велики одлив играчица, и друге дуготрајне друштвене бољке које су се прелиле у спорт, засад успевају да превазиђу одличним радом са млађим категоријама. У кадетској репрезентацији су четири „Звездине” одбојкашице, у јуниорској шест, већи део сениорског тима прошао је ту школу. Али, не може се бескрајно издржавати тако
Текст: НР Прес
Фотографије: НР Прес и архива „Звезде”
Национална ТВ
САТЕЛИТСКИ ПРОГРАМ РТС-а ОКУПЉА НАС, РАСЕЈАНЕ И ДАЛЕКЕ
Србија на вези
Благовременим, тачним и објективним информисањем, разноврсношћу програма домаће производње, као и актуелним вестима из дијаспоре и за дијаспору, овај програм РТС-а одомаћио се у великом броју српских домова широм света. Припрема га и развија редакција Програма за дијаспору, а учествује целокупни систем националне радио-телевизије
Пише: др Татјана Ћитић
Заједно
СТУДЕНТИ ИЗ НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА НАСТАВЉАЈУ СТУДИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Свет у малом под Авалом
У оквиру пројекта „Свет у Србији”, у Београду је сада друга група студената, бројнија него прошле године. Дошли су из 42 земље, са четири континента. Стипендисти су Владе Србије. У Студентском одмаралишту на Авали, уз помоћ професора Филолошког факултета, уче српски, а од октобра ће започети студије које су одабрали
Пише: Алекса Митић
Знање
БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ” ОТВАРА НОВА ПОГЛАВЉА СВОЈЕ БОГАТЕ МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ
Интернационализација за нови квалитет
Са реномираним аустријским Универзитетом „IMC Krems” уговорена је заједничка реализација трогодишњих основних академских студија на програму Менаџмент у туризму. Настава ће почети у октобру 2012, на енглеском језику. У реализацији програма учествоваће професори оба универзитета. Дипломирани студенти стичу диплому Универзитета „IMC Krems”, коју нострификује Универзитет „Сингидунум”
Текст и фотографије: Розана Саздић
Знање
БОГАТА МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Принципи двосмерне размене
Базична стратегија за интегрисање ове школе у светски образовни простор битан је елемент за грађење угледа међу високошколским установама. Отуд систематски труд да се повеже са квалитетним страним образовним институцијама и достигну светски стандарди. Студентима ће тако бити омогућен наставак студија на неком од угледних светских универзитета
Примери
ГОРАН ЋИРИЋ, В. Д. ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА „ПОШТЕ СРБИЈЕ”
Берба добрих резултата
Густ априлски распоред. Завршавају се грађевински радови на Главном поштанском центру у Београду, отвара се реконструисани ПТТ музеј, а крајем месеца ово јавно предузеће биће домаћин делегација из педесетак европских пошта на највишем нивоу. Остварен значајан профит у првој пословној години без дивиденди „Телекома”. Срушен стереотип да јавна предузећа морају да буду трома и неинвентивна. Како?
Енергија
ЗОРАН МАНАСИЈЕВИЋ, ПОМОЋНИК ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА ЕПС-а
Демагогија руши електропривреду
„Није мудрост у томе да се раст неразумне потрошње покрије новим електранама, него да се најпре ограничи и усмери на оправдане ствари. Нове електране су свакако потребне, али ни десет њих нам неће помоћи ако наставимо да се понашамо овако расипнички. Старим електранама повећали смо снагу за 1.270 мегавата, што је као да смо подигли нови ТЕНТ Б3 и скоро целу ’Колубару Б’. Међутим, ни то неће бити довољно ако струја остане овако обезвређена и њоме опет буде купован социјални мир”
Пише: Зоран Плавшић
Енергија
ПЕТАР КНЕЖЕВИЋ, ДИРЕКТОР ПД ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” ИЗ ОБРЕНОВЦА, ПОСЛЕ ГОДИНЕ ВЕЛИКИХ РЕКОРДА
У сусрет новим изазовима
Задивљујући резултати овог привредног друштва настављени и у 2012. У фебруару, током периода екстремно ниских температура, енергетска стабилност земље одржавана је управо захваљујући погонској спремности ПД ТЕНТ. У наредних пет година, у даљу реконструкцију и ревитализацију блокова, према плану, биће уложено 500 милиона евра, и још 600 милиона евра за еколошке пројекте. Добит вишеструка
Представљање
„ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА”, СТРАТЕШКИ ОСЛОНАЦ ЗА НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Даљи раст упркос кризи
Након пет година пословања с губицима, успех у пословној 2011. представља гаранцију даљег развоја и пословања по високим европским стандардима. Ова добро организована и сада успешна компанија спремно дочекује технолошку модернизацију и увођење smart grid концепта. Отворено тржиште електричне енергије и конкуренција су прави изазови, који подстичу на потврђивање лидерске позиције у електродистрибутивној делатности у региону Југоисточне Европе
Здравље
„МЕРКУР” НА ПРВОМ ВРЊАЧКОМ „НАТУРА САНАТ ФЕСТУ”
Мислити на време
„Здравља се сетимо онда кад нам фали. Али о њему треба највише да бринемо и причамо док смо здрави. ’Меркур’ то чини на најбољи начин”, каже др Дејан Станојевић, директор ове угледне медицинске установе
Пише: Јагода Плавшић
Осигурање
„ДДОР НОВИ САД” САВЕТУЈЕ: КАКО ОСИГУРАТИ ДА ВАМ ОДМОР БУДЕ УГОДАН
Полиса путничког здравственог осигурања са асистенцијом
Спремате се на пут? Без обзира куда идете, на скијање или на неко егзотично одредиште, у једно можете да будете сигурни – путно здравствено осигурање учиниће Ваш одмор безбрижнијим и сигурнијим
